Kada su 2006. godine zemlje Jugoistočne Europe i regiona Crnog mora potpisale Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, obavezale su se da poštuju interna pravila energetskog tržišta EU i da ih primene u zakonodavstvima svojih zemalja. Time je navedenim zemljama omogućeno učešće na zajedničkom evropskom energetskom tržištu, uz poštovanje određenih mera zaštite životne sredine, poput izrade procene uticaja na životnu sredinu, zaštite migratornih vrsta ptica i ograničavanja zagađenja vazduha usred rada elektrana.
 
Ipak, vremenom je postalo jasno da navedene mere nisu dovoljne kako bi se zaštitili raznovrsni i veoma vredni ekosistemi, obuhvaćeni teritorijom zemalja potpisnica, kao i njihova biološka raznovrsnost. Štaviše, od potpisivanja Ugovora do danas nije poznat nijedan primer iz ovih zemalja gde je procena uticaja na životnu sredinu zaključila kako postoji neprihvatljivo veliki uticaj nekog energetskog postrojenja na životnu sredinu.
 
Osim toga, mnogi projekti, poput izgradnje malih hidroelektrana, ne moraju da pristupe izradi procene uticaja na životnu sredinu, iako je šteta koju prouzrokuju prirodi i lokalnim zajednicama nesrazmerno velika. Upravo su male hidroelektrane primer kako i obnovljivi izvori energije mogu da imaju značajan uticaj na prirodu i biološku raznovrsnost ako se ne planiraju na ispravan način, isključuju javnost iz procesa odlučivanja, i zaobilaze postavljene procedure.
 
Na nivou Europske unije postoji nekoliko ključnih direktiva čija je svrha aktivna zaštita vrsta, staništa i vodnih tela - Direktiva o pticama, Direktiva o staništima i Okvirna direktiva o vodama. Drugim rečima, područja koja su zaštićena kao deo mreže Natura 2000, reke, jezera i vlažna staništa treba da ostanu očuvana, bez nanošenja dodatne štete, osim u situacijama kada ne postoji nijedno drugo rešenje, a koja su u navedenim direktivama jasno definisana.
 
S tim u vezi, organizacija Bankwatch izradila je uz saradnju organizacija WWF i ClientEarth, analizu mogućnosti ugrađivanja odredbi iz navedenih direktiva u Ugovor o Energetskoj zajednici. U zaključku analize navodi se kako svi energetski projekti koji potencijalno imaju uticaj na postojeću mrežu zaštićenih područja ili na vodna tela, moraju da prođu procene predviđene ovim direktivama da bi se uopšte utvrdila mogućnost realizacije tih projekata.
 
Treba imati na umu kako ćemo se u predstojećem periodu suočiti sa brojnim posledicama klimatske krize i nemarnog odnosa prema prirodi, zbog čega je potrebno brzo delovanje. Ovo se odnosi i na energetske politike i povećanje udela obnovljivih izvora energije kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte. Ne smemo da dopustimo da zbog brzopletih i nepromišljenih političkih odluka dovedemo u pitanje očuvanje biološke raznovrsnosti koja je temelj svih naših civilizacijskih postignuća.