The WWF is run at a local level by the following offices...
- WWF Global
- Adria
- Argentina
- Armenia
- AsiaPacific
- Australia
- Austria
- Azerbaijan
- Belgium
- Bhutan
- Bolivia
- Borneo
- Brazil
- Bulgaria
- Cambodia
- Cameroon
- Canada
- Caucasus
- Central African Republic
- Central America
- Chile
- China
- Colombia
- Croatia
- Democratic Republic of the Congo
- Denmark
- Ecuador
- European Policy Office
- Finland
Our News
Novi izveštaj o klimi: neophodne hitne mere protiv dodatnog zagrevanja
U novom izveštaju UN izneti su najnoviji naučni dokazi o direktnoj povezanosti ljudskog delovanja s ubrzanim i nepovratnim menjanjem klime na Zemlji
U Izveštaju se potvrđuje da su ljudi nepovratno izmenili planetu, a da mogućnost da čovečanstvo napravi zaokret, iako vrlo mala, još postoji – pod uslovom da se hitno i bespogovorno primene mere za smanjenje emisija ugljen dioksida, i zaštitu i obnavljanje prirode.
U Izveštaju Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama (IPCC) “Klimatske promene 2021: Fizička nauka” nalaze se nove činjenice o fizičkim osnovama klimatskog sistema i sažimaju sva dosadašnja naučna saznanja o klimi. Izveštaj navodi podatke iz raznih naučnih oblasti koji dokazuju da se izgledi za ograničavanje rasta globalne temperature na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa – što je i najambicioznii cilj Pariskog sporazuma – ubrzano sužavaju.
S globalnim zagrevanjem koje dostiže 1,1°C svet se jasnije nego ikad suočava s razornim posledicama svog zakasnelog delovanja: od požara u Turskoj do poplava u Evropi i Kini, toplotnih talasa u Severnoj Americi i razornih suša na Madagaskaru. Napredak nauke sada dozvoljava da se povećana učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja dovede u direktnu vezu sa klimatskim promenama.
Dr Stiven Kornelijus (Stephen Cornelius), glavni savetnik za klimatske promene i predstavnik WWF-a u IPCC, kaže: „Ovo je slikovita procena zastrašujuće budućnosti koja nas čeka ako ne počnemo da delujemo. S obzirom da je svet na ivici nepopravljive štete, svako i najmanje smanjenje zagrevanja ima smisla u pokušaju da ograničimo opasnosti od klimatskih promena. Jasno je da održavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C predstavlja teškoću i može se postići samo ako ceo svet preduzme hitne mere za obnavljanje prirode i smanjenje emisije gasova s efektom staklene baste. Vlada Velike Britanije, kao domaćin najvažnije klimatske konferencije od Pariskog sporazuma 2015. godine, mora biti preduzetnija i nametnuti se kao predvodnik u oblasti klimatskih promena. Treba da pođemo od sebe, s ubedljivom strategijom za dostizanje obećanih nultih emisija i fiskalnim testom kako bi se obezbedilo da ukupna džavna potrošnja bude usklađena s klimatskim ciljevima. Nećemo zaboraviti ono što je obećano, a neće ni buduće generacije.”
Manuel Pulgar-Vidal, globalni koordinator za klimu i energiju WWF, dodaje: „Izveštaj je važan korak u pripremi za klimatsku konferenciju COP26 jer počiva na izvesnosti – izvesnosti razmera klimatske krize i uloge ljudi u pokretanju ekstremnih vremenskih događaja, izvesnosti naše uloge u menjanju planete i izvesnosti da će stanje nastaviti da se pogoršava ako odmah ne promenimo kurs. Zato svetski lideri moraju da iskoriste svaku priliku, posebno samit G20 i COP26, za sprovođenje klimatskih akcija u skladu s ambicijama koje će osigurati da ne promašimo cilj Pariskog sporazuma od 1,5°C. Dogovor lidera o međunarodnoj saradnji, koji će biti pravedan i pravičan prema zemljama u razvoju, od ključnog je značaja. Ne možemo dozvoliti da milijardama ljudi bude oteta budućnost zbog tvrdoglavih ličnih interesa. Lideri moraju da se oslone na nauku, jer vreme nam ističe.”
Rebeka Šo (Rebecca Shaw), glavna naučnica WWF, kaže: „Ovaj izveštaj zaista menja okvir razmišljanja jer omogućava naučnicima da sa više tačnosti i izvesnosti nego ikada ranije dokažu da ljudi imaju ulogu u izazivanju ekstremnih vremenskih događaja. Jasno je da su požari, poplave, oluje i toplotni talasi ekstremniji zbog klimatskih promena. Naučnici su sigurni da su emisije koje nastaju kao posledica ljudskih aktivnosti nanele opasnu i trajnu štetu planeti. I dalje imamo mogućnosti da smanjimo emisije i ograničimo rast temperature za najviše 1,5°C, ali se one ubrzano smanjuju. Očuvanje i obnavljanje prirode moćan je instrument za uklanjanje ugljenika iz atmosfere, ali nije dovoljan ako uz to drastično ne smanjimo i emisije”.
© seafarer / Shutterstock.com