Ekstremni događaji poput velikih požara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i najšire javnosti. Statističke analize pokazuju da su ove pojave učestalije usled klimatskih promena.

Pre nego što započnemo priču o klimatskim promenama, važno je napomenuti da se klima na Zemlji stalno menja, da se oduvek menjala. Do početka industrijske revolucije, te promene su bile posledica promena prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka 20. veka, a nastale su kao posledica ljudskog delovanja.

Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina otkako se temperatura meri i beleži. Po opadajućem redu, 11 najtoplijih godina ikad izmerenih bile su: 1998. i 2005. (zajedno), 2002. i 2003. (zajedno), 2001, 1997, 1995, 1990. i 1999. (zajedno), 1991. i 2000. (zajedno).

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije, temperature rastu i u Srbiji, i to naročito u poslednjih 15 godina.

Dokazano je da se globalno zagrevanje ne događa samo od sebe i da je posledica antropogenog uticaja. U ovom trenutku prosečna temperatura na Zemlji je za 0,8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, s kojom je počelo masovno sagorevanje fosilnih goriva i, posledično, gomilanje ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi.

Ugljen-dioksid, gas koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftnih derivata i gasa, najviše utiče na globalno zagrevanje. Oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana. To je 800 tona svake sekunde.

Ovakav trend emisije ugljen-dioksida mogao bi da utiče na porast prosečne temperature na Zemlji za 1,4 do 6,4 °C do kraja ovog veka.

Veruje se da bi povećanje temperature od 2°C već dovelo do promene klime koja bi imala razoran uticaj na biljne i životinjske zajednice.

Zemlja je sasvim posebna planeta - dovoljno je blizu Sunca da prima neophodnu toplotu, a dovoljno daleko da ne bude spaljena. Nalazi se na udaljenosti od Sunca koja obezbeđuje baš onakve uslove kakvi treba da budu za život koji poznajemo.

Da bi se ovi povoljni uslovi održavali, Zemlja je umotana u sloj gasova, koji je štite od ledenog univerzuma i održavaju toplom.

Iako nije najmoćniji gas staklene bašte, ugljen-dioksid je glavni pokretač efekta staklene bašte.

Uzrok klimatskih promena je neograničeno sagorevanje fosilnih goriva - uglja, nafte i prirodnog gasa - tokom kojeg se oslobađa CO2 i odlazi u atmosferu. To činimo da bismo zadovoljili svoju potrebu za energijom.

Zbog ovoga, sloj gasova staklene bašte oko Zemlje postaje deblji, što Zemlju čini sve toplijom.

 Zahvaljujući ljudskoj inventivnosti, danas su nam na raspolaganju pametniji načini za stvaranje energije.