The WWF is run at a local level by the following offices...
- WWF Global
- Adria
- Argentina
- Armenia
- AsiaPacific
- Australia
- Austria
- Azerbaijan
- Belgium
- Bhutan
- Bolivia
- Borneo
- Brazil
- Bulgaria
- Cambodia
- Cameroon
- Canada
- Caucasus
- Central African Republic
- Central America
- Chile
- China
- Colombia
- Croatia
- Democratic Republic of the Congo
- Denmark
- Ecuador
- European Policy Office
- Finland
Postoje brojne pretnje po opstanak prirodnog sveta. Zajedno možemo da se suočimo sa tim pretnjama i pomognemo prirodi da nastavi da snabdeva sav živi svet, uključujući i nas.
Prirodni svet je neverovatno čudo koje nas uvek iznova inspiriše. Podržava našu ekonomiju, društvo i samu naš opstanak. Šume, reke, okeani i zemljište daju nam hranu koju jedemo, vazduh koji udišemo, vodu koja nam je potrebna za useve. Naše zdravlje, sreća i blagostanje zavise i od mnogih drugih dobrobiti i usluga koje nam priroda pruža.
Ova prirodna dobra poznata su kao svetski “prirodni kapital” i neizmerno su važna za privredu – od poljoprivrede i šumarstva do zabave i turizma. No priroda je besplatna pa je često uzimamo zdravo za gotovo i preterano je iskorišćavamo. Krčimo šume, izlovljavamo mora, zagađujemo reke i gradimo na vlažnim staništima. Ne uzimajući u obzir koristi koje nam priroda pruža, stvaramo sami sebima ogromne socijalne i ekonomske troškove.
Moramo sagledati vrednost prirode u privrednom i društvenom pogledu. Umesto donošenja odluka na temelju kratkoročnih finansijskih interesa, možemo sagledati dugoročne koristi za ljude i privredu – i, naravno, samu prirodu. Koristeći taj argument, uveravamo vlade i poslovne subjekte da se bolje brinu o prirodnom svetu. Samo tako priroda će nastaviti da nas podržava i ubuduće.
U zaštićenim područjima u našem regionu nalazi se jedno od većih evropskih jezera koje presušuje (Cerkniško jezero u Sloveniji), najdublja podzemna vertikala na svetu (vertikala Divke Gromovnice dužine 513 metara u Nacionalnom parku Sjeverni Velebit u Hrvatskoj), jedna od dve preostale evropske prašume (Perućica u Nacionalnom parku Sutjeska u BiH), jedan od najdubljih kanjona u Evropi i deseti najveći na svetu (reka Tara, Crna Gora) te najstarije i jedno od najdubljih jezera u Evropi (Ohrid, Makedonija).
Oko 8 % našeg regiona čine zaštićena područja; tri su na UNESCO-ovoj listi svetske baštine. U našem radu koristimo vrednost prirodnog kapitala kako bismo zagovarali bolju zaštitu prirode.
Međutim, zaštićenim područjima se uglavnom ne upravlja odgovarajuće. Planovi upravljanja zaštićenim područjima često nisu u skladu sa principima zaštite prirod, što dovodi do gubitka biodiverziteta. Primetna je negativna praksa uništavanja prirodnih staništa nelegalnom gradnjom turističkih i drugih objekata, kao i sprovođenje intenzivne seče šuma u pojedinim oblastima.
U našem radu usredsređeni smo na uspostavljanje održivih zaštićenih područja kojima se upravlja prema načelima odgovornosti, transparentnosti, jednakosti i uključenosti u upravljanje. Zaštićena područja moraju ispuniti svoju osnovnu svrhu – očuvanje biodiverziteta.
Uzimajući u obzir sve dobrobiti koje nam pružaju naša zaštićena područja, težimo ka dobroj institucionalnoj saradnji između odgovornih za zaštitu prirode i drugih sektora, usko sarađujući sa lokalnim zajednicama. U našem radu sarađivali smo sa više od 1300 stručnjaka, predstavnika različitih institucija, privatnika, poljoprivrednika i predstavnika lokalnih zajednica u 58 parkova, što je rezultiralo objavom šest nacionalnih izveštaja sa našim preporukama.
Naš rad usredsređen je na efikasnost upravljanja zaštićenim područjima poboljšanjem politika, osnaživanjem lokalnog stanovništva i civilnog društva za aktivno učestvovanje u procesima odlučivanja. Putem platforme www.natureforpeople.org podižemo svest o vrednostima zaštićenih područja, pokazujući koristi koje zaštićena područja donose i prirodi i ljudima. Naše priče pokazuju šta radimo, na primerima mnogih naših partnera i kolega iz celog regiona.
Pomozi nam da zaštitimo našu prirodu! Deli naše uspehe, dodaj svoje ime na naše peticije i podrži naš rad.
DAJ SVOJ GLAS