Već vekovima oblikujemo i prilagođavamo prirodu koja nas okružuje, ali promene nikada nisu bile tako brze kao poslednjih 50 godina. Promene koje su najočiglednije u slatkovodnim ekosistemima koji nestaju zastrašujućom brzinom.
 
Upravljanje vodama bilo je u srži našeg razvoja kao vrste, no ipak smo otišli predaleko jer se nismo obazirali na cenu konstanstnog napretka. Samo u prošlom veku smo zbog takva pristupa izgubili više od polovine svih vlažnih staništa na svetu. Uprkos tome, u našem regionu još imamo istinske oaze života – očuvane slatkovodne predele u kojima i dalje pronalazimo i očuvanu bioraznovrsnost i ljudske zajednice.
 
Ako dopustimo da nestanu, izgubićemo svu dobrobit koju nam pružaju i ugroziti sopstvenu budućnost.

Dunav, reka koja izvire na planini Švarcvald i na svom putu ka Crnom moru prolazi 10 zemalja, je oduvek bio dom najrazličitijih prirodnih staništa i blago za ljude koji su živeli oko njega. Uprkos brojnim ljudskim intervencijama u prethodnih 150 godina, Dunav i dalje poseduje posebna prirodna staništa poput aluvijalnih šuma, ostrva, peščanih sprudova, meandara i rukavaca. Ova reka ukupne dužine 2860 km dom je za više od 5000 različitih vrsta životinja i biljaka.

Zaštita i obnova vlažnih i plavnih područja uz Dunav su fokus aktivnosti WWF-a, jer su u proteklih 150 godina više od 80% vlažnih staništa, brojne vrste biljaka i životinja uz ovu reku nestale zbog njene regulacije radi rečne plovidbe, poljoprivrede i izgradnje hidrocentrala. Nestankom plavnih područja znatno je smanjen i potencijal priobalja Dunava za ublažavanje poplava. 

Priča o vodi najvažnija je od svih priča, jer bez nje ne bi bilo ni života. Pomozi nam da očuvamo značajne predele koji nam obezbeđuju pitku vodu!