The WWF is run at a local level by the following offices...
- WWF Global
- Adria
- Argentina
- Armenia
- AsiaPacific
- Australia
- Austria
- Azerbaijan
- Belgium
- Bhutan
- Bolivia
- Borneo
- Brazil
- Bulgaria
- Cambodia
- Cameroon
- Canada
- Caucasus
- Central African Republic
- Central America
- Chile
- China
- Colombia
- Croatia
- Democratic Republic of the Congo
- Denmark
- Ecuador
- European Policy Office
- Finland
Koliko hrane bacamo?
Čak 1/3 sve globalno proizvedene hrane završi kao otpad. Time ne bacamo samo hranu, već sve prirodne resurse koji su neophodni za njenu proizvodnju. Stvaranje otpada od hrane moramo da zaustavimo već danas!
Šta to znači za naš prirodni svet?
Ne gubimo samo hranu! Izgubljeno je zemljište, energija i voda koji su bili potrebni za proizvodnju te prekomerne količine hrane. Smatra se kako je čak 70% biološke raznovrsnosti izgubljeno zbog krčenja šuma i prirodnih staništa da bi se pretvorili u farme i poljoprivredna zemljišta. © Marina Kelava
Milijarde tona otpada pored toliko miliona gladnih ljudi!
Bacanje hrane se događa u čitavom lancu snabdevanja: proizvodnji, preradi, prodaji i potrošnji. Gledano "od polja do stola", godišnje na svetskom nivou bacamo oko 1,3 milijarde tona (700 milijardi evra), a na nivou Europske unije 88 miliona tona (143 milijardi evra). Zemlje u našem regionu prate svetske brojke: u Hrvatskoj se baca oko 400.000 tona, u Sloveniji oko 140.000 tona, a u Srbiji oko 700.000 tona hrane. Podaci za ostale zemlje nažalost nisu poznati.Uz veliki ekološki problem, bacanje hrane predstavlja takođe i vrlo osetljivi socijalan problem: trenutno ima 850 miliona gojaznih ljudi, 795 miliona gladnih ljudi koji nemaju dovoljno hrane za zdrav život, a čak devet miliona umire od gladi.
Podigni glas: reci ne bacanju hrane!
Neophodan nam je funkcionalan sistem doniranja hrane koji bi omogućio i restoranima i prodavnicama jednostavan način pomaganja ugroženim ljudima. Sistem doniranja hrane, banke hrane, zakonska legislativa koja to sve omogućava i prati... Sve to u našim zemljama ili ne postoji ili ne funkcioniše najbolje. Glas naroda, međutim, može i treba da napravi razliku. Pošalji jasnu poruku, reci NE bacanju hrane!Kako smanjiti bacanje hrane?
Kao pojedinci teško možemo da utičemo na čitav sistem "od polja do stola". Onaj deo od prodavnice do stola itekako je u našim rukama. Hranu bacamo iz više razloga, a jedan od najčešćih je nečitanje ili nerazumevanje roka trajanja na deklaracijama. Koji su to načini na koje možemo da smanjimo bacanje hrane u svojim domovima? Evo nekoliko saveta:- Datum ne znači nužno i da je namirnici istekao rok trajanja. „Upotrebiti do” označava da je hrana sigurna za konzumaciju do navedenog datuma, dok „najbolje upotrebiti do” označava datum do kojeg proizvod, uz pravilno skladištenje, zadržava očekivani kvalitet. Ponekad namirnica može biti upotrebljiva i desetak dana nakon navedenog roka. Pomiriši, probaj... Sve pre bacanja!
- Pre odlaska u prodavnicu, zaviri u svoj frižider i proveri šta ti sve treba pa napravi spisak. Najbolje je da u nabavku ideš punog stomaka. U suprotnom - kupićeš mnogo više od planiranog! U prodavnici proveri kvalitet namirnica koje kupuješ, a kada biraš proizvode na policama, izaberi one "od pozadi" - ti će proizvodi najčešće imati duži rok trajanja.
- Vodi računa o pravilnom skladištenju namirnica. U frižider ne sme da ide topla hrana - dozvoli joj da se spusti na sobnu temperaturu. I nipošto je nemoj staviti "otvorenu": staklena posuda s poklopcem ili biovrećica idealne su za skladištenje hrane.
- Neka kreativnost postane drugo ime za tvoje kulinarske veštine! Ostaci ne moraju nužno završiti na otpadu: "zeleno" od mladog luka odlično je za jutarnju kajganu, ostaci od voća ili pak prezrelo voće mogu da se iskoriste u zdravom soku ili nekom kolaču; od krompira lako nastanu kroketi, a većina povrća srećno će se "okupati" u tvojoj sutrašnjoj supi. Samo nemoj da zaboraviš na te ostatke: bilo bi odlično da ih iskoristiš već sutra!
- Ako je nešto zaista za bacanje, pazi šta ćeš s tim da uradiš. U nekim zemljama je takva hrana upotrebljiva kao donacija. A ako ti takav izbor nije opcija, i ako ga ne možeš ponovo iskoristiti za sutrašnje jelo, pokušaj ga iskoristiti kao osnovu za izradu komposta. Ukoliko nemaš mogućnost kompostiranja, proveri da li to radi tvoj komšija i učestvuj. Budi maštovit i informisan, pa pronađi najbolji način upotrebe i odlaganja ostataka hrane.
- Zamrzivač je tvoj prijatelj! Ako ne možeš da pojedeš celi obrok, a znaš da ga nećeš pojesti ni sutra, stavi u zamrzivač. Sledeće nedelje pružiće ti veliko veselje, kada ne budeš morao da kuvaš. Samo nemoj da zaboraviš na taj obrok, jer nakon mesec, dva, više neće biti podjednako ukusan.
Podrži naš rad!
Želimo da zaštitimo našu okolinu i sve divna bića koja u njemu žive, ali to ne možemo bez tebe. Kako bismo ostali nezavisni i nastavili da štitimo našu prekrasnu prirodu, treba nam tvoja podrška. Danas možeš da doprineseš spašavanju naše planete. Budi deo naše zajednice koju čine izuzetno velikodušni, strastveni i odlučni ljudi, baš kao što si ti!
DONIRAJ