The WWF is run at a local level by the following offices...
- WWF Global
- Adria
- Argentina
- Armenia
- AsiaPacific
- Australia
- Austria
- Azerbaijan
- Belgium
- Bhutan
- Bolivia
- Borneo
- Brazil
- Bulgaria
- Cambodia
- Cameroon
- Canada
- Caucasus
- Central African Republic
- Central America
- Chile
- China
- Colombia
- Croatia
- Democratic Republic of the Congo
- Denmark
- Ecuador
- European Policy Office
- Finland
Our News
Vreme je za globalnu AKCIJU za očuvanje biodiverziteta
Pre više od deset godina populacije vrsta bile su smanjene za 30, a danas je to 69%
Na Međunarodni dan biodiverziteta svetska organizacija za zaštitu prirode WWF upozorava na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu. Treba odmah preduzeti konkretne mere kako bismo prve pozitivne rezultate mogli da vidimo već za nekoliko godina.
Pre pola godine usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal, kojim se svet obvezao na zaustavljanje i poništavanje gubitka biodiverziteta do 2030 godine. Uprkos toj vesti koju smo očekivali dugi niz godina, gorak ukus današnjem slavlju ipak daju naučni podaci. Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 69% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 83%.
„Sada kada imamo globalni sporazum, potrebna je hitna akcija! Ne smemo da dozvolimo da se ponovi situacija s klimatskim pariskim dogovorom, koji je godinama čekao da bi se počelo sa realizacijom. Nauka je jasna, stanje prirode ozbiljno je narušeno, a donosioci odluka moraju što pre da uvrste zaštitu prirode u prioritetne teme“, ističe Aleksandra Ugarković, saradnik za komunikacije u WWF Adriji.
Bioraznovrsnost je mreža života na zemlji. Čak 80% ljudi koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalne biljne lekove za osnovne zdravstvene potrebe. Više od 70% prirodnih površina prenamenjeno je u obradive površine. Na globalnom nivou, bacimo čak 40% hrane, koju smo proizveli na ovim obradivim površinama i tako pokazujemo da smo uzalud uništili mrežu života na tom području.
„Gubitak biodiverziteta je velika pretnja za sve nas – pojedinačno i na nivou država. Posebno treba istaći poslovni sektor koji snosi poveći deo krivice i vreme je da se uključi u zaustavljanje uništavanja biološke raznovrsnosti. Zajedno s vladama, oni treba da osiguraju sredstva koja će obezbediti punu primenu Globalnog sporazuma i život u skladu s prirodom. WWF nudi ekspertizu i alate da pomogne korporacijama, ali nam iznad svega, uz čvrstu rešenost, trebaju i konkretne mere“, dodaje Ugarković.
Podsetimo, pre nešto više od deset godina WWF-ov Izveštaj o stanju planete pokazivao je da su populacije vrsta smanjene za oko 30% u odnosu na 1970. godinu. Danas govorimo o čak 69%! Ubrzani tehnološki i industrijski razvoj, ali pre svega nebriga vlada, kompanija pa i svakoga od nas pojedinačno dovela nas je do veoma zabrinjavajuće situacije i zato se odmah moramo vratiti prirodi da bi i ona bila tu za nas.
Pre pola godine usvojen je Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal, kojim se svet obvezao na zaustavljanje i poništavanje gubitka biodiverziteta do 2030 godine. Uprkos toj vesti koju smo očekivali dugi niz godina, gorak ukus današnjem slavlju ipak daju naučni podaci. Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 69% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 83%.
„Sada kada imamo globalni sporazum, potrebna je hitna akcija! Ne smemo da dozvolimo da se ponovi situacija s klimatskim pariskim dogovorom, koji je godinama čekao da bi se počelo sa realizacijom. Nauka je jasna, stanje prirode ozbiljno je narušeno, a donosioci odluka moraju što pre da uvrste zaštitu prirode u prioritetne teme“, ističe Aleksandra Ugarković, saradnik za komunikacije u WWF Adriji.
Bioraznovrsnost je mreža života na zemlji. Čak 80% ljudi koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalne biljne lekove za osnovne zdravstvene potrebe. Više od 70% prirodnih površina prenamenjeno je u obradive površine. Na globalnom nivou, bacimo čak 40% hrane, koju smo proizveli na ovim obradivim površinama i tako pokazujemo da smo uzalud uništili mrežu života na tom području.
„Gubitak biodiverziteta je velika pretnja za sve nas – pojedinačno i na nivou država. Posebno treba istaći poslovni sektor koji snosi poveći deo krivice i vreme je da se uključi u zaustavljanje uništavanja biološke raznovrsnosti. Zajedno s vladama, oni treba da osiguraju sredstva koja će obezbediti punu primenu Globalnog sporazuma i život u skladu s prirodom. WWF nudi ekspertizu i alate da pomogne korporacijama, ali nam iznad svega, uz čvrstu rešenost, trebaju i konkretne mere“, dodaje Ugarković.
Podsetimo, pre nešto više od deset godina WWF-ov Izveštaj o stanju planete pokazivao je da su populacije vrsta smanjene za oko 30% u odnosu na 1970. godinu. Danas govorimo o čak 69%! Ubrzani tehnološki i industrijski razvoj, ali pre svega nebriga vlada, kompanija pa i svakoga od nas pojedinačno dovela nas je do veoma zabrinjavajuće situacije i zato se odmah moramo vratiti prirodi da bi i ona bila tu za nas.