Ekološko udruženje Rzav i CEE Bankwatch Network, uz podršku svetske organizacije za zaštitu prirodu WWF, ovih dana su podneli žalbu na rad Evropske investicione banke (EIB), čija je investicija za izgradnju malih hidroelektrana Beli Kamen i Komalj prouzrokovala veliku štetu na rekama Crni Rzav i Ribnica u Srbiji. Podnosioci žalbe smatraju da ovi projekti krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (tzv. Bernska konvencija).

Oba postrojenja su međusobno povezana takozvanim bypass-om, uzimajući vodu iz dve reke, a finansirala ih je EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, i prioritetnih projekata finansijskog posrednika Credit Agricole Srbija AD Novi Sad. Investitor je firma Zlatiborske elektrane d.o.o, registrovana u Čačku, koja je imala u planu izgradnju i trećeg objekta, MHE Peta, neposredno ispod MHE Komalj. Postrojenja se nalaze na području Parka prirode ‘’Zlatibor’’, međutim, pre njihove izgradnje nije urađena nijedna studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čime je dozvoljeno da ove dve male hidroelektrane unište 9,2 kilometra rečnog toka. Osim toga, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području, što dokazuje i hidrobiološko istraživanje koje je WWF Adria sprovela 2020. godine.

“Rezultati sprovedenih terenskih i laboratorijskih istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka, na kom su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, i prevelike produkcije algi, a posebno je primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE, kao posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka. Takođe je bitno naglasiti da je na području između dve mašinske zgrade, 2018. godine utvrđeno prisutstvo strogo zaštićenog potočnog raka (Austropotamobius torrentium), ali tokom poslednjih istraživanja, nijedan primerak te vrste nije pronađen na širem području”, ističe Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.

Shodno pravilima EIB-a, za projekte koji se finansiraju preko komercijalnih banaka - posrednika, EIB nije nužno uključena u  izradi ekoloških i društvenih procena uticaja, pa ostaje nepoznanica da li je EIB uradila bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta. U ovom slučaju, procena uticaja prepuštena je banci Credit Agricole Srbija, uprkos činjenici da verovatno ne poseduju stručnost u oblasti prava EU ili ekoloških i društvenih standarda EIB-a.

Nije za očekivati da se EIB uključi u detaljne provere za svaki pojedinačni zajam koji se obavlja preko posrednika, ali podnosioci žalbe smatraju da je neophodno da EIB preuzme odgovornost za investicije koje zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu prema zakonu EU. U drugim oblastima, uglavnom pitanjima klimatskih promena, EIB je dokazala da može da bude lider. Ukoliko želi da zadrži kredibilitet dok proširuje svoje ambicije u nastojanju da postane razvojna banka, isto mora da uradi i sa finansijskim posrednicima.

I dok se čeka da EIB preispita svoje prakse, Ekološko udruženje Rzav i WWF Adria nastaviće da traže odgovornost za sve slične štetne projekte i investicije, kao i proceduralne propuste u izdavanju dozvola za izgradnju malih hidroelektrana.